U Cr­noj Go­ri ni­je­su ade­kvat­no is­pi­ti­va­ne ko­rup­tiv­ne ve­ze iz­me­đu pred­stav­ni­ka dr­žav­nih or­ga­na i tr­go­va­ca lju­di­ma u kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma, što po­ka­zu­je i ana­li­za sud­skih pre­su­da, kao i jav­no­sti po­znat slu­čaj S.Č. To je kon­sta­to­va­no u iz­vje­šta­ju sa pre­po­ru­ka­ma ko­ji se od­no­sio na tr­go­vi­nu lju­di­ma u Cr­noj Go­ri ko­ji je pri­pre­mi­la NVO Cen­tar za žen­ska pra­va, gdje se is­ti­če da su ka­zne za tr­gov­ce lju­di­ma ma­le, te da je pro­sječ­na vi­si­na ka­zni za kri­vič­no dje­lo tra­fi­king 4,1 go­di­na za­tvo­ra, a da je u pi­ta­nju dje­lo ko­jim se na naj­go­ri na­čin ugro­ža­va­ju ljud­ska pra­va.
Sta­ti­stič­ki po­da­ci ko­ji se od­no­se na pe­ri­od 2004–2015. go­di­ne po­ka­zu­ju da je od 65 li­ca ob­u­hva­će­nih kri­vič­nim pri­ja­va­ma zbog tr­go­vi­ne lju­di­ma op­tu­že­no njih 59. Osu­đe­na su sa­mo 34 li­ca u 18 pra­vo­sna­žno okon­ča­nih pred­me­ta, od­no­sno po­lo­vi­na od bro­ja onih ko­ji su ini­ci­jal­no pro­ce­su­i­ra­ni.
– Po­da­ci po­ka­zu­ju i da je po­sled­njih go­di­na do­šlo do evi­dent­nog pa­da bro­ja pod­ni­je­tih kri­vič­nih pri­ja­va i po­dig­nu­tih op­tu­žni­ca, kao i pa­da bro­ja for­mal­no re­gi­stro­va­nih žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma, što ne od­ra­ža­va stvar­nu sli­ku sta­nja tr­go­vi­ne lju­di­ma u ze­mlji. Ova­kva ten­den­ci­ja kon­sta­to­va­na je i u iz­vje­šta­ji­ma Evrop­ske ko­mi­si­je i me­đu­na­rod­nih ugo­vor­nih ti­je­la, uz ocje­nu da je neo­p­hod­no ra­di­ti na pro­ak­tiv­nom ot­kri­va­nju i pro­ce­su­i­ra­nju kri­vič­nih dje­la tr­go­vi­ne lju­di­ma. Ta­ko­đe, kon­sta­to­va­no je da ni­su ade­kvat­no is­pi­ti­va­ne ko­rup­tiv­ne ve­ze iz­me­đu pred­stav­ni­ka dr­žav­nih or­ga­na i tr­go­va­ca lju­di­ma u kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Ana­li­za je po­ka­za­la i da se do­ka­zni po­stu­pak kod kri­vič­nog dje­la tr­go­vi­ne lju­di­ma i da­lje naj­ve­ćim di­je­lom osla­nja na svje­do­ke/ošte­će­ne i na nji­ho­vo svje­do­če­nje.
Cen­tar za žen­ska pra­va je ura­dio ana­li­zu pra­vo­sud­ne prak­se za pe­ri­od od 2006. do 2015. go­di­ne, ko­jom je ob­u­hva­će­no 17 od­lu­ka do­ni­je­tih u kri­vič­nom po­stup­ku. Ta NVO je utvr­di­la da su za kri­vič­no dje­lo tr­go­vi­na lju­di­ma po­kre­nu­ti pr­vo­ste­pe­ni po­stup­ci za 39 li­ca, od če­ga se de­vet op­tu­že­nih isto­vre­me­no te­re­ti­lo i za zlo­či­nač­ko udru­ži­va­nje, dva za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, a po jed­no li­ce za si­lo­va­nje u pro­du­že­nom tra­ja­nju i po­sre­do­va­nje u vr­še­nju pro­sti­tu­ci­je.
Sta­ti­stič­ka ana­li­za po­da­ta­ka ko­ji se od­no­se na okri­vlje­ne u pr­vo­ste­pe­nim pre­su­da­ma po­ka­zu­je da su uglav­nom u pi­ta­nju li­ca mu­škog po­la, ni­žeg ili sred­njeg ste­pe­na obra­zo­va­nja, ni­skog pro­cen­ta za­po­sle­no­sti i lo­šeg imo­vin­skog sta­nja. Vi­še od po­lo­vi­ne okri­vlje­nih či­ne ra­ni­je osu­đi­va­na li­ca, što su su­do­vi ci­je­ni­li kao ote­ža­va­ju­ću okol­nost kod od­mje­ra­va­nja ka­zne, osim u jed­nom slu­ča­ju.
– Ana­li­za pre­su­da u po­gle­du pro­fi­la žr­ta­va po­ka­zu­je da su od ukup­nog bro­ja žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma (32) ima­la sta­tus ošte­će­nih u po­sma­tra­nim pr­vo­ste­pe­nim pre­su­da­ma, u ve­ći­ni slu­ča­je­va u pi­ta­nju su bi­le oso­be žen­skog po­la (23), ko­je su bi­le iz­lo­že­ne sek­su­al­noj eks­plo­a­ta­ci­ji (pro­sti­tu­ci­ji ili dru­goj vr­sti sek­su­al­ne eks­plo­a­ta­ci­je), če­sto i uz rad­nu eks­plo­a­ta­ci­ju. Me­đu žr­tva­ma ko­je su po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Ko­so­va, Ukra­ji­ne i Ban­gla­de­ša bi­lo je i še­sto­ro dje­ce sta­ro­sti od 12 do 17 go­di­na – na­vo­de u Cen­tru za žen­ska pra­va.
Ana­li­zi­ra­ne pre­su­de po­ka­zu­ju da je jav­nost ri­jet­ko bi­la is­klju­če­na pri­li­kom sa­slu­ša­nja žr­tve, osim ka­da je to za­kon strikt­no pro­pi­si­vao, kao u slu­ča­ju sa­slu­ša­va­nja ma­lo­ljet­nih li­ca ra­di za­šti­te nji­ho­vih in­te­re­sa i po­ro­dič­nog ži­vo­ta, ka­da su za to bi­li is­pu­nje­ni za­kon­ski uslo­vi. Ana­li­za svje­doč­kih is­ka­za ci­ti­ra­nih u pre­su­da­ma po­ka­zu­je da su žr­tve sklo­ne da iz­bje­ga­va­ju da­va­nje is­ka­za, po­zi­va­ju­ći se na za­kon­ske mo­guć­no­sti, ili, pak, ne­i­sti­ni­tim svje­do­če­njem po­ma­žu op­tu­že­ni­ma, kao i da to či­ne iz stra­ha od po­či­ni­la­ca kri­vič­nog dje­la, ali i zbog osje­ća­ja iz­lo­že­no­sti pod­smi­je­hu, gnu­ša­nju i pre­zi­ru dru­štve­ne za­jed­ni­ce u slu­ča­ju svje­do­če­nja.
– Upr­kos to­me, rje­še­nja pro­pi­sa­na Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku u po­gle­du sa­slu­ša­va­nja svje­do­ka – žr­ta­va kri­vič­nih dje­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de, te po­seb­nih na­či­na sa­slu­ša­nja svje­do­ka (upo­tre­bom teh­nič­kih sred­sta­va bez pri­su­stva dru­gih uče­sni­ka, is­pi­ti­va­njem u dru­goj pro­sto­ri­ji, itd.) ni­su pri­mi­je­nje­ne ni u jed­nom slu­ča­ju, iako je od­re­đe­ni broj su­do­va ob­u­hva­će­nih ana­li­zom opre­mljen teh­nič­kim sred­stvi­ma ko­ja omo­gu­ća­va­ju sa­slu­ša­va­nje žr­tve bez di­rekt­nog su­o­ča­va­nja sa okri­vlje­ni­ma i ko­je ga­ran­tu­ju vi­ši ste­pen za­šti­te nji­ho­ve pri­vat­no­sti i si­gur­no­sti – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Cen­tra.
M.S.


Te­ško do obe­šte­će­nja

Cen­tar za žen­ska pra­va upo­zo­ra­va da je evi­dent­no da se pra­vo na obe­šte­će­nje žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma naj­te­že ostva­ru­je u prak­si.
– Ana­li­zi­ra­ne pre­su­de po­ka­zu­ju da su­do­vi, po pra­vi­lu, u kri­vič­nom po­stup­ku ne od­lu­ču­ju o imo­vin­sko-prav­nom za­htje­vu ošte­će­nih li­ca, već ih upu­ću­ju na par­nič­ni po­stu­pak. Na­i­me, ka­ko je prak­sa da se u to­ku kri­vič­nog po­stup­ka ne od­lu­ču­je o od­štet­nom za­htje­vu svje­do­ka/ošte­će­nog, iako za to po­sto­ji za­kon­ska mo­guć­nost, sud ih upu­ću­je da svo­je pra­vo na na­kna­du šte­te ostva­re kroz par­nič­ni po­stu­pak, ko­ji je po pra­vi­lu skup, du­go­tra­jan i zah­ti­je­va pri­su­stvo žr­tve, što sva­ka­ko do­pri­no­si nje­noj po­nov­noj vik­ti­mi­za­ci­ji. Neo­p­hod­no je ra­di­ti na pro­mje­ni te prak­se, po­seb­no on­da ka­da se to­kom kri­vič­nog po­stup­ka vr­ši sud­sko-me­di­cin­sko vje­šta­če­nje žr­tve i ka­da na­la­zi i mi­šlje­nja sud­skih vje­šta­ka sa­dr­že do­volj­no po­da­ta­ka o štet­nim po­sle­di­ca­ma po žr­tvu ko­ji mo­gu da po­slu­že kao osnov za, ma­kar dje­li­mič­no, do­su­đi­va­nje na­kna­de šte­te, bez po­seb­nog odu­go­vla­če­nja kri­vič­nog po­stup­ka – is­ti­če se u iz­vje­šta­ju.


Ma­le za­tvor­ske ka­zne

Po­da­ci iz ana­li­ze uka­zu­ju na vi­sok pro­ce­nat osu­đu­ju­ćih pr­vo­ste­pe­nih pre­su­da.
– Na­i­me od ana­li­zi­ra­nih 11 pr­vo­ste­pe­nih pre­su­da vi­ših su­do­va u Pod­go­ri­ci i Bi­je­lom Po­lju de­vet je osu­đu­ju­ćih, dok su dvi­je pre­su­de oslo­ba­đa­ju­će. Pro­sječ­na vi­si­na ka­zni za kri­vič­no dje­lo tr­go­vi­na lju­di­ma iz­no­si 4,1 go­di­nu, s tim što se u ve­ći­ni pred­me­ta vi­si­na ka­zne kre­će u ra­spo­nu od tri do šest go­di­na, što po­ka­zu­je da se upr­kos vi­so­kom ste­pe­nu osu­đu­ju­ćih od­lu­ka u prak­si i da­lje iz­ri­ču ni­ske ka­zne za­tvo­ra, ma­da su iste u za­ko­nom pro­pi­sa­nom ra­spo­nu. Ipak, pri­mi­je­će­no je da se od­re­đe­ne pre­su­de pr­vo­ste­pe­nih su­do­va, kao i Ape­la­ci­o­nog su­da, raz­li­ku­ju u po­gle­du vi­si­ne iz­re­če­ne ka­zne, ali bi upo­red­na ana­li­za zah­ti­je­va­la de­talj­ni­ji pri­stup do­ku­men­ta­ci­ji ko­ja se od­no­si na po­sma­tra­ne pred­me­te – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.